Нови радови на Теслином трансформатору

Да би се студентима демонстрирала појава короне која може да се јави на водовима далековода, на предлог проф. др Жељка Ђуришића, поново ћемо да пустимо у рад наш Теслин трансформатор. Секундар трансформатора ће бити повезан на модел далеководног вода који се налази у атријуму испред улаза у лабораторију за високи напона.

Трансформатор ће за ове потребе бити преправљен у односу на конфигурацију коју је имао до сад. Најзначајнија промена ће да буде што ћемо уместо ротационог варничара да користимо статички. Такође, сама шема се мало мења, за напајање примарног ЛЦ кола, тј. за пуњење примарних кондензатора  ће се користити једна од уобичајених веза "удвостручивачa напона", такозвано Делоново коло.

Поред поменутих промена, задатак је да се направи таква конфигурација и начин везивања елемената који би омогућили лаку и брзу монтажу и демонтажу, а све у циљу минимизације времена потребног да се цео систам постави ради демнонстрације корона ефеката, а по тим и брзо расклопи и одложи до поновног коришћења.

У наредним објавама следи више техничких детаља.  

 

 

Фарадејев точак

Занимљиве фотографије

 

Фотографисао Бранислав Јурановић.

Наш Теслин трансформатор поново у акцији

Теслин трансформатор који смо направили за отварање 25. летњих Универзитетских игара у Београду, после више од три године, поново састављен и пуштен у рад. Можете погледати снимак сачињен од најзанимљивијих детаља са пробе одржане 17. јула ове године.

Пројекат „Авала“

Пошто је пројекат „Авала“ одобрен од стране Министарство за науку и технолошки развој, екипа РТС-а је поново гостовала у Лабораторији 3. Желели су да сазнају више у којој је фази пројекат тренутно, када се може очекивати постављање опреме и када ће бити први резултати.

Гром ударио у Авалски торањ

Одавно је познато и сасвим је нормало, да у објекат који штрчи у односу на околину преко 200 метара удара гром. То се дешавало и на старом Авалском торњу, који се срушен за време НАТО бомбардовања 1999. године, а дешава се и на новом торњу. Иако је то уобичајена појава, овај пут су новинари пропратили поменути догађај, дневни лист Куруир је објавио причу о удару грома. Обзиром да имамо у плану на врху торња Авала поставимо опрему за мерење параметара атмосферских пражњења, Лаобораторија 3 је са одушевљењем примила вест из Курира, коју прослеђујемо на нашем блогу:

У Авалски торањ у суботу увече ударио гром, а очевици тврде да их је призор подсетио на бомбардовање највишег објекта у Србији

Невреме праћено градом и јаком кишом, које је у суботу захватило Београд, замало поново да уништи симбол Београда, и то само два месеца после његовог помпезног отварања. Гром који је ударио „капу Србије“, како је торањ од милоште крстио Александар Тијанић, директор Јавног сервиса, учинио је да цела Авала на неколико минута поново утоне у мрак. Остало је упаљено само светло за авионе.

Драган Јанковић, један од житеља Белог потока, који је у суботу око девет сати увече био сведок дешавања, каже за Курир да је у моменту када је гром пукао настала заглушујућа бука.

- У секунди када је севнула муња ништа се није видело. Само моменат касније загрмело је. На торњу је нестало струје и за тренутак ми је и он, онако у мраку, нестао из вида - каже Јанковић. Он додаје да су га та грмљавина, тутњање и блесак подсетили на бомбардовање Авалског торња.

- Прошли су ме трнци. У моменту сам имао невероватан осећај већ виђеног. Бука и блесак подсетили су ме на априлску ноћ од пре 11 година, када су НАТО бомбе погодиле стари торањ. Само ми је недостајао мирис дима и паљевине у ваздуху - каже Јанковић и додаје да га сада највише брине то што ће се авалски троножац, у чију изградњу је утрошено 8,5 милиона евра, и убудуће понашати као громобран.

Владимир Хоман, директор Јавног предузећа „Емисиона техника и везе“, под чију надлежност спада и одржавање торња на Авали, каже за Курир да су ударци громова били предвиђени.

- С обзиром на висину торња, нормално је било очекивати да ће грађевина од 204 метра привлачити громове. Због тога и постоје громобрани, који су очигледно и у суботу одрадили посао како треба, с обзиром на то да не постоје подаци да је дошло до сметњи или кварова у то време - каже Хоман и додаје да ће удара громова бити и убудуће. Он додаје да је грађевина снабдевена и агрегатима, који се укључе само неколико тренутака након што нестане напајања струјом, и да је нормално то што се декоративно осветљење искључило, а остало упаљено светло за авионе.

 Александра Медаковић