Пројекат „Авала“

Пошто је пројекат „Авала“ одобрен од стране Министарство за науку и технолошки развој, екипа РТС-а је поново гостовала у Лабораторији 3. Желели су да сазнају више у којој је фази пројекат тренутно, када се може очекивати постављање опреме и када ће бити први резултати.

Гром ударио у Авалски торањ

Одавно је познато и сасвим је нормало, да у објекат који штрчи у односу на околину преко 200 метара удара гром. То се дешавало и на старом Авалском торњу, који се срушен за време НАТО бомбардовања 1999. године, а дешава се и на новом торњу. Иако је то уобичајена појава, овај пут су новинари пропратили поменути догађај, дневни лист Куруир је објавио причу о удару грома. Обзиром да имамо у плану на врху торња Авала поставимо опрему за мерење параметара атмосферских пражњења, Лаобораторија 3 је са одушевљењем примила вест из Курира, коју прослеђујемо на нашем блогу:

У Авалски торањ у суботу увече ударио гром, а очевици тврде да их је призор подсетио на бомбардовање највишег објекта у Србији

Невреме праћено градом и јаком кишом, које је у суботу захватило Београд, замало поново да уништи симбол Београда, и то само два месеца после његовог помпезног отварања. Гром који је ударио „капу Србије“, како је торањ од милоште крстио Александар Тијанић, директор Јавног сервиса, учинио је да цела Авала на неколико минута поново утоне у мрак. Остало је упаљено само светло за авионе.

Драган Јанковић, један од житеља Белог потока, који је у суботу око девет сати увече био сведок дешавања, каже за Курир да је у моменту када је гром пукао настала заглушујућа бука.

- У секунди када је севнула муња ништа се није видело. Само моменат касније загрмело је. На торњу је нестало струје и за тренутак ми је и он, онако у мраку, нестао из вида - каже Јанковић. Он додаје да су га та грмљавина, тутњање и блесак подсетили на бомбардовање Авалског торња.

- Прошли су ме трнци. У моменту сам имао невероватан осећај већ виђеног. Бука и блесак подсетили су ме на априлску ноћ од пре 11 година, када су НАТО бомбе погодиле стари торањ. Само ми је недостајао мирис дима и паљевине у ваздуху - каже Јанковић и додаје да га сада највише брине то што ће се авалски троножац, у чију изградњу је утрошено 8,5 милиона евра, и убудуће понашати као громобран.

Владимир Хоман, директор Јавног предузећа „Емисиона техника и везе“, под чију надлежност спада и одржавање торња на Авали, каже за Курир да су ударци громова били предвиђени.

- С обзиром на висину торња, нормално је било очекивати да ће грађевина од 204 метра привлачити громове. Због тога и постоје громобрани, који су очигледно и у суботу одрадили посао како треба, с обзиром на то да не постоје подаци да је дошло до сметњи или кварова у то време - каже Хоман и додаје да ће удара громова бити и убудуће. Он додаје да је грађевина снабдевена и агрегатима, који се укључе само неколико тренутака након што нестане напајања струјом, и да је нормално то што се декоративно осветљење искључило, а остало упаљено светло за авионе.

 Александра Медаковић

Мерења на Авалском торњу

Екипа РТС-а у посети Лабораторији 3 и разговор са професором Јованом Цветићем о идеји да се на ТВ торању на Алави инсталира опрема за мерења атмосферских пражњења.

Атмосферска пражњења

Гостовање проф. Јована Цветића у Јутарњем програму РТС-а 21. јуна 2010. године. Тема разговора била су атмосферска пражњења.

Претраживач се сетио Теслиног рођендана

Ако у току данашњег дана одете на почетну страну претраживача Гугл - http://www.google.com или прецизније речено Гугол, видећете да се претраживач "сетио" 153. рођендана Николе Тесле.

У данашњем издању "24 сата"

Новине "24 сата" су у данашњем броју објавиле причу о томе како је направљен Теслин трансформатор за потребе церемоније отварања Универзијаде 2009. Ко није успео јутрос да обезбеди примерак за себе, може прочитати чланак овде, на нашем блогу.
Искористио бих ову прилику да се у име Лабораторије 3 захвалим свима онима који су нам помогли својим искуством и знањем да реализијемо овај пројекат до краја. Ту се пре свега издвајају: академик Александар Маринчић, др Радивоје Ђурић, др Слободан Вукосавић, др Предраг Осмокровић и др Милан Савић (сви наведени су професори Електротехничког факултета); дипл. инг. Драган Асановић (ЕНЕЛТЕК сервис електрооптреме, Петлово брдо); Бранислав Јурановић (радионица ЕТФ-а); Милан Васић и Ранко Косановић (радионица Завода за физику техничких факултета); дипл. инг. Ратко Ковачић; дипл. инг. Милош Савић (АБС Минел Електроопрема и постројења, Рипањ); Дарко Узелац, Александар Голубовић и Горан Стевановић (ЕДБ - Јавно осветљење).
Кликнте на слике да би их видели у пуној величини.